Зависност од Интернета

Posted: 10. септембра 2011. in Родитељи

Данашња деца проводе много времена на нету, то може да потврди сваки родитељ, а потврђују и бројна истраживања.
Садржај на нету често неповољно утиче на малишане јер постоји опасност да креирају погрешну слику о стварности и односима у свом окружењу.
Логично, када дете, нарочито тинејџер, проводи више од дванаест сати недељно на интернету (што је честа појава), можемо закључити да су његови односи са породицом и друштвом веома „редуковани“. А стручњаци кажу да смањена породична интеракција повећава ризик од изолације и појаве депресије која води у девијантно понашање.

Родитељи би требало да…
• Ограниче време које дете проводи на нету и постарају се да у његовом животу постоји равнотежа у спровођењу и свих осталих активности – време за учење, спорт, музику, игру, дружење и боравак ван куће.
Експерти кажу да типични знаци зависности о нету обавезно укључују то да дете непрекидно прича о одређеној активности на интернету, преферира да проводи време за рачунаром, уместо са породицом и другарима, постаје агресивно, запоставља школу и константно је уморно током дана, због, логично, дугог ноћног седења за рачунаром.

О пројекту

Posted: 30. августа 2011. in Општи чланци

Овај пројекат представља прилику да сви заједно покренемо питање, покажемо спремност и укажемо на значај заштите деце у виртуелном свету.

Прекомерно зурење и седење за рачунаром може да доведе и до оштећења вида упозоравају стручњаци. Офтамолози тврде да све више деце има потребу за ношењем наочара, а узрок оштећења вида између осталог може да буде и прекомерно кориштење рачунара.
Услед дуготрајног гледања у рачунар ређе се трепће, долази до пецкања, очи постају суве, већа је учесталост појаве кратковидности, а ако дете има неку рефлекциону аномалију она ће уколико нон-стоп гледа у рачунар из близине раније доћи до изражаја – упозоравају стручњаци.
Ипак, неке ствари, и поред модернизације живота, једноставно нису за децу.
Бројне информације, фотографије, огласи и услуге, могу штетно да делују на малишане, чак да их увуку (као и читаву породицу) у велике невоље. Зато родитељи, као први степен одбране, морају да воде рачуна о томе шта њихова деца раде, када користе рачунар, као и да примене заштитне мере, укључујући ограничавање времена које деца утроше сурфујући нетом.
Сурфујући преко интернета отварају нам се многе могућности али и одређена претња , претње воде осећају несигурности и страха. Због тога је потребно едуковати најмладје суградјане, њихове родитеље и професоре о свим опасностима модерних комуникација.
У развијеном свету, а све више и у земљама у развоју, Интернет се прожима кроз све поре друштва. Његове предности су небројане али он са собом носи и изазове, нарочито када су у питању деца.

Према извору Међународне уније за телекомуникације, анкете у ЕУ показују да:

  • око 90% тинејџера и млађих малолетника користе Интернет
  • преко 60% деце и тинејџера свакодневно прича у чат собама
  • троје од четворо деце су вољни да поделе своје личне податке и податке своје породице у замену за какав производ или услугуједно од петоро деце је мета педофила или напасника на Интернету 30% малолетних девојчица изјављује да су биле сексуално злостављане у чат собама, док само 7% њих ту информацију поделили са родитељима јер се плаше забране приступа Интернету
  • више од трећине ученика у Србији (34 одсто) се лично срео са особом коју је упознао преко интернета.

Министарство за телекомуникације и информационо друштво је током трајања кампање Кликни безбедно, спровело истраживање у 16 градова у Србији у којем је учествовало 509 ученика основних и средњих школа.
Према резултатима истраживања деца мало и углавном неквалитетно проводе време на Интернету. Најчешће се Интернет користи за забаву, углавном чат (14 одсто), гледање спотова (16 одсто), док 12 одсто ученика сурфује Интернетом без претходног плана. На првом месту када је реч о забавним садржајима је посета популарним друштвеним мрежама попут Фацебоока на којем има отворен налог 73 одсто испитаних, док њих 21 одсто има отворен налог на другој популарној мрежи за дружење Мy Space. Поред ажурирања свог налога на друштвеним мрежама (18 одсто) и играња игрица (17 одсто), мањи број испитаника је изјавило да Интернет користи када жели да сазна нешто више о одређеној ствари (16 одсто).
Велики број испитаних, њих 31 одсто, је изјавило да њихови родитељи не знају шта они раде на Интернету. Интересантно је да чак 12 одсто ученика у Србији у листи својих пријатеља на Facebook-u има родитеље. Да су деца на Интернету изложена ризичном понашању као и у стварном животу показује и чињеница да је њих 31 одсто срео и лично са особом коју је по први пут упознао преко Интернета. Иако је 85 одсто испитаних изјавило да није доживео неугодности на глобалној мрежи, осталих 15 одсто као најчешће непријатности које су доживели на Интернету наводе шиканирање, увреде, лажно представљање и “стартовање од стране старијих особа“.

Модеран свет се не може замислити без коришћења великог броја услуга које пружа интернет као медиј будућности и извор разноврсних информација. Ми вам овом приликом указујемо на потенцијале али и на то да се понекад осврнете. Опрезно,штитећи себе, штитите свет који волите.